Biblijski stihovi o Human condition

Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.

Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали;

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене?

Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

А који су у телу не могу Богу угодити.

Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?

Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;

Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.

Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.