Biblijski stihovi o Humanity

Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?

То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

Показао ти је, човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим?

И свако ће тело видети спасење Божије.

Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.

И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,

Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.

Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

Љубазни! Да љубимо један другог; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога.

Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите.

А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.

Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.

Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.