Biblijski stihovi o Mankind

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?

То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.

Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.

Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.

И свако ће тело видети спасење Божије.

Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.

Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.

Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали;

И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене?

Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.