Biblijski stihovi o Man

Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.

И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.

Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене?

Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.

А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити?

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.

Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.

И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.

И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.