Biblijski stihovi o Human Labor

Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

Шест дана ради и свршуј све послове своје.

Шест дана ради, и свршуј све послове своје.

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.

Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате.

А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог.

Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.

Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.

Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му;

Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите.

А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.

Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњег; ко би радио у тај дан, да се погуби.

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

Јер кад бејасмо у вас, ово вам заповедасмо да ако ко неће да ради да и не једе.

И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се.

Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.

И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ.

Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.

Плати им, Господе, по делима руку њихових.

И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак.