Biblijski stihovi o Labor and Toil

Шест дана ради и свршуј све послове своје.

Шест дана ради, и свршуј све послове своје.

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас.

Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате.

Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.

Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?

Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.

Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.

Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини.

Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.

И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.

И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.

И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.

Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.

Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се.

А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.

Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?