Biblijski stihovi o Humanity's Fall

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.

Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих.

И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница;

Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју.

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.

И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали;

Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу свом, јер си пао свог ради безакоња.

Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.

А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.