Biblijski stihovi o Indifference

Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила.

Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.

И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром.

Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку.

Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.

Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.

Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.

И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас.

Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.

А људи неваљали рекоше: Тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дар. Али се он учини као да није чуо.

Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?

Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.

А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.

И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло.

Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,