Biblijski stihovi o Land Inheritance

Наследићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у наследство.

Тим нека се подели земља у наследство према броју имена;

Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство.

Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање.

И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.

Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство.

Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.

Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.

Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ.

То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова.

Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.

Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.

И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.

Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза.

Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века.

То је земља коју ћете жребом разделити племенима Израиљевим у наследство, и то су им делови, говори Господ Господ.

Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.

И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим.

И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства.

Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих.

Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој.

И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу.

Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по.

Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.

Ово је наследство племена синова Јудиних по породицама њиховим;

Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство.

А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.

Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи.

Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао.

Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем.

И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.