Biblijski stihovi o Language

А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима.

Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу;

И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа.

Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.

Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.

Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.

А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи:

А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:

Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,

За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;

Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског.

Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.

Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом;

И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.

Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те.

И разасла књиге по свим земљама царским, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа.

Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски и рече: Чујте речи великог цара асирског.

И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком.

Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим.

Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.