Biblijski stihovi o Moral Lessons

Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.

Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.

Учећи, дакле, другог себе не учиш;

Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете.

Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.

Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.

Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.

Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.

А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем.

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш?

Што и научисте, и примисте и чусте, и видесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.

Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.

Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.

А ако ко не послуша речи наше, оног посланицом назначите, и не мешајте се с њим, да се посрами.

И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;

Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.

Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.

Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

А који греше покарај их пред свима, да и други имају страх.

Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.

А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.

Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.