Biblijski stihovi o Natural Processes

Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.

Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.

Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;

Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.