Biblijski stihovi o Natural Phenomenon

Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.

А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

А море се подизаше од великог ветра.

Она беше у почетку у Бога.

Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?

Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?

Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,