Biblijski stihovi o Noah's Ark

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

Али Ноје нађе милост пред Господом.

И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

А у седми дан дође потоп на земљу.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати.

То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег,