Biblijski stihovi o The Flood

А у седми дан дође потоп на земљу.

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.