Biblijski stihovi o The Great Flood

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

А у седми дан дође потоп на земљу.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;

Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?

И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.