Biblijski stihovi o Flood

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

А у седми дан дође потоп на земљу.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове.

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје:

И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као реке; и вели: Идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему.

Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;