Biblijski stihovi o Great Flood

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

А у седми дан дође потоп на земљу.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;

И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

Али Ноје нађе милост пред Господом.

Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.