Biblijski stihovi o Nomadism

Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.

За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.

Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове.

И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.

И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.

А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје.

Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

И имај место иза логора где ћеш излазити напоље.

И у коме се племену иностранац бави, у оном му подајте наследство, говори Господ Господ.

И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.

А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху.

Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају.

И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;

И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама.

Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?

Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.

Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.

Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.

Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповедио Јонадав, отац наш.

А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.

Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.

Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома.

Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.

И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше.

У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.

Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској.

И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.

У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.