Biblijski stihovi o Oppression

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.

Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ.

Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.

А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци.

И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?

Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.

Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,

И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.

Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.

А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу.

Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити.

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

Од Њега је угао, од Њега коље, од Њега лук убојити, од Њега излази и сваки настојник.

Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;

А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом.