Biblijski stihovi o Struggles of the Oppressed

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.

Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ.

И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци.

Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.

Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.

Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити.

У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.

Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима.