Biblijski stihovi o Possessions

А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.

Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом.

Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша.

А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.

Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.

И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.

И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.

Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;

Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог.

Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати,

А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.

А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.

Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.

Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;

Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,

Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;

Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.

Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.

Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.

Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

Кад тако згреши и скриви, нека врати шта је отео или присвојио преваром или шта му је било дано на оставу или шта је изгубљено нашао,

Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо.

Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.