Biblijski stihovi o Property

Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.

И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.

Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.

И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.

Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,

Ждребом нека се подели свакоме племену, било велико или мало.

Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.

Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.

И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.

Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.

Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати,

И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.

Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

Тако даде Господ Израиљу сву земљу, за коју се закле оцима њиховим да ће им је дати, и наследише је и населише се у њој.

И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.

Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.

А од тога ништа да не продају ни промењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу.

А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.

Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.

Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

А кад их истерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша.

Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;

И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих.

Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.

И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.