Biblijski stihovi o Roof

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.

И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,

И начини трем у коме беше престо, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедром од пода до врха.

И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

Шатор, и наслон његов, и покривач његов, и куке његове, и даске његове, преворнице његове, ступове његове и стопице његове,

И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;

И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових.

И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.

Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровим.

А Соломун Му начини кућу.

И под дому обложи златом изнутра и споља.

Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.

А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова.

И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.

До врх врата и до дома унутрашњег, и споља, и сав зид унаоколо изнутра и споља на меру.

Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човек, и облак напуни унутрашњи трем.

И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.

И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.

А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.

Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

И начини прозоре на дому изнутра широке, а споља уске.

А ово је закон за дом: наврх горе колико заузима унаоколо да буде светиња над светињама. Ето, то је закон за дом.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

Како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу!

Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што беше заповедио Господ Мојсију.

Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову.

И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.

А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.

Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.

И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.