Biblijski stihovi o Firmament

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек.

И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

Кад га одех облаком и пових тамом;

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему:

Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

Потом видех, и гле, на небу које беше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као престо.

Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.

И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим.

Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

И видеше Бога Израиљевог, и под ногама Његовим као дело од камена сафира и као небо кад је ведро.

Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.

Овако вели Господ: Ако нисам поставио завет свој за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи,

Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;