Biblijski stihovi o Beginning of Earth

У почетку створи Бог небо и земљу.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.

Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

Она беше у почетку у Бога.

Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог.

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;