Biblijski stihovi o Beginning of Time

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

У почетку створи Бог небо и земљу.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Она беше у почетку у Бога.

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти.

Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.

Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

И би вече и би јутро, дан четврти.

Богу су позната од постања света сва дела Његова;

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

И би вече и би јутро, дан трећи.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

И би вече и би јутро, дан пети.

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре.

У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.