Biblijski stihovi o Beginning of Creation

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

Она беше у почетку у Бога.

Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.

И би вече и би јутро, дан четврти.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

И би вече и би јутро, дан трећи.