Biblijski stihovi o Cloud

И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору.

Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

И подигнућеш се, и доћи ћеш као бура, бићеш као облак да покријеш земљу ти и све чете твоје и многи народи с тобом.

Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже.

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње.

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.

И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ.

И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човек, и облак напуни унутрашњи трем.

И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

Кад га одех облаком и пових тамом;

Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.

И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом.

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.

Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје?

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.

Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.

И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.

А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.