Biblijski stihovi o Mist

Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.

И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору.

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.

Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

Господ је спор на гнев и велике је моћи; али никако не правда кривца; пут је Господњи у вихору и бури, и облаци су прах од ногу Његових.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,

И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

И подигнућеш се, и доћи ћеш као бура, бићеш као облак да покријеш земљу ти и све чете твоје и многи народи с тобом.

Кад га одех облаком и пових тамом;

И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;

Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу.

Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи.

Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.