Biblijski stihovi o Frost

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

С југа долази олуја, и са севера зима.

А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.

Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.

Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,

Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.

Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.

Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?

Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.

Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се са свим посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди где је посађен.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса.

Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.