Biblijski stihovi o Sarai

И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.

Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.

А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.

И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.

И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.

Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.

Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.

И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.

И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.

А кћери Асировој беше име Сара.

Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.

А Сарајим, пошто их посла, роди синове у земљи моавској с Усимом и Варом женама својим.

И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди.

А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;

Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог.

Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.

И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.

Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.

И тако се држаше девојака Возових пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.

Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?

Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.

А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.

Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина.

А Меонотај роди Офру; а Сераја роди Јоава, оца оних што живе у долини дрводељској, јер беху дрводеље.