Biblijski stihovi o Shelomith

И шта год беше посветио Самуило виделац и Саул, син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој.

Овај Селомит и браћа његова беху над свим благом од посвећених ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и хиљадници и стотиници и војводе;

И од синова Селомитових син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет;

Од синова Исарових Селомит, од синова Селомитових Јат;

(Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладанових.

И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.

И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.

Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова;

И Семаји из Нелама реци говорећи:

Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке.

А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним,

И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.

А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам.

А Миклот роди Симеана; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.

И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Навеотовом.

А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар.

И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

И кћи му беше Сера, која сазида Вет-Орон доњи и горњи и Узен-Серу.

Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова.

И Аламелех и Амад и Мисал, и пружа се до Кармела к мору и до Сихор-Ливната,

И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.

И Јаса и Кадимот и Мифат,

Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог.

И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар.

А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.

И од синова Амонових Јеило и Симеј, и од синова Једутунових Семаја и Озило;

А синови Елема, брата његовог: Софа и Јемна и Селис и Амал.

Од Симеуновог Саламило син Сурисадајев;

И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.

А синови Федајини: Зоровавељ и Симеј; а синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија и сестра им Селомета.

И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

И Миклот, који роди Симеју. И они живљаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.

И Леваот и Силеим и Ајин и Римон; свега двадесет и девет градова са селима својим.

И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,

Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и семе његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видети добра што ћу ја учинити народу свом, говори Господ, јер казива одмет од Господа.

Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место.

Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.

А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амонових и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.