Biblijski stihovi o Smell

И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља.

И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.

И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег.

И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина.

А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.

И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни.

А такав кад какав начиниш немојте себи правити; то нека ти је светиња за Господа.

Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.

А кад би све било чувење, где је мирисање?

Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански.

Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан.

Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.

И уље за видело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни,

Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.

Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.

А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.

И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.

Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.

Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.

И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет.

И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите.

И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповедио.

Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

И ко би се дотакао чега год што је било под њим, да је нечист до вечера; и ко би шта такво носио, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера.

Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;

Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.

Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.

И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.