Biblijski stihovi o Stumblingblock

И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским.

Сине човечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о шта се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?

И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.

А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.

Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.

Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју.

Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.

Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.

Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.

Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;

Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.

И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;

Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање.

Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.

А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.