Biblijski stihovi o Tragic Family Situation

Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?

Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.

Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

И изишавши напоље плака горко.

И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.

И Давид беше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан беше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу свом.

Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидовог напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натановог напосе, и жене њихове напосе;

И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

А то Авраму би врло криво ради сина његовог.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.

И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома.

Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.

Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи.

А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.

Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.

А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;