Biblijski stihovi o tree of knowledge

И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.

А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.

Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?

Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;

И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.

Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових.

Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

Да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.

Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?

Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,

Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.

Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.

И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.

Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.