Biblijski stihovi o Garden of Eden

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;

Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,

Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор.

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.

И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.

И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.

И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро.

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;

Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.

И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.