Biblijski stihovi o Life in the Garden

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,

Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.

И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;

Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро.

Градите куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов;

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

Јер земља у коју идеш да је наследиш није као земља мисирска из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао на својим ногама као врт од зеља;

Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;

А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.

И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.

Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!

Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.

Да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.

Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор.

Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.

Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска