Biblijski stihovi o Visiting Friends

А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,

Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;

Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.

Тако не улази у кућу у којој је жалост да седиш с њима да једеш и пијеш.

Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?

С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.

Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.

Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.

И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом.

Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.

И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;

А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.

Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините.

И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.

А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.