Biblijski stihovi o Barren

Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.

Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити.

Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.

А баре његове и глибови неће бити здрави, него ће остати слани.

Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.

И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.

А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.

И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.

Запрећује мору и исушује га, и све реке исушује, вене Васан и Кармил, и цвет васански вене.

Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог.

Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.

Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усева.

Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој,

И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.

Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум.

И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.

Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.

Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.

А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.

Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће део мој, мили део мој обратиће у голу пустош.

Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.