Biblijski stihovi o Hollow

Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.

Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.

Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.

А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.

Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила.

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.

Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?

Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих.

Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.