Biblijski stihovi o Childbirth

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем.

Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.

(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.

Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!

Ко је икада чуо то? Ко је видео такво шта? Може ли земља родити у један дан? Може ли се народ родити уједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове.

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.

Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.

Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.

За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.