Biblijski stihovi o Labor and Delivery

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

И кад онамо беху, дође време да она роди.

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.

Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.

Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем.

Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.

Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.

Ко је икада чуо то? Ко је видео такво шта? Може ли земља родити у један дан? Може ли се народ родити уједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове.

Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

Дође реч Господња Захарији говорећи:

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.