Biblijski stihovi o Suffering in Childbirth

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.

Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.

Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.

Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.

А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.

Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!

Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле.

И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Зашто вичеш тако јако? Нема ли цара у теби? Еда ли изгибоше твоји саветници, те те обузеше болови као породиљу?