Biblijski stihovi o Struggle in Childbirth

Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем.

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!

Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.

Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.

А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.

Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.

Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.

И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.

Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.