Biblijski stihovi o Labor and Struggle

Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини.

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.

Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.

Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас.

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Шест дана ради и свршуј све послове своје.

Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате.

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу

Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;