Biblijski stihovi o Divine Grief

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.

Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Ударише сузе Исусу.

И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.

Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих.

Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:

Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

И изишавши напоље плака горко.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,