Biblijski stihovi o Faintness

Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.

А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.

И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.

Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;

Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

Збаци силне с престола, и подиже понижене.

И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

Деца се море и сустају, и младићи падају;

Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.

Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.

И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.

А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати.

Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша.

Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.

И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;

Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.

Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.

Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.