Biblijski stihovi o Human Civilization

Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.

А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.

Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.

Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.

Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?

И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше.

И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше.

И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

И говораху о Богу јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дело руку човечјих.

И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?